Iskustvo 5
Tanja Stojković
Draga V, za dvadesetak dana navršiće se godina od mog direktnog susreta sa rekonekcijom, hilingom. Svašta nešto se za to vreme izdešavalo u mom životu. Guram dalje i sve sam bolja. Hvala. Došla sam kod tebe verujući Tebi kao čoveku, jer sam prepoznala tvoju prelepu energiju na tai-chi treninzima u našoj maloj radionici. Kažem našoj, jer je osećam kao svoju, kao proširenu porodicu, bez obzira što su me životne okolnosti trenutno odvojile od vas. Ipak, prvi dan rekonekcije, bila sam poprilično uznemirena.
Čula sam za neka negativna iskustva, neposredno pre toga, pucanje kapilara, fizička bol....Ali Tebi sam verovala i nisam pobegla od straha, što sam inače, pre hilinga, znala da radim. I nakon skoro godinu dana, živo osećam i sećam se skoro svakog mirisa i senzacije proživljene u ta tri dana. Uz to sam štreberski, stavila na papir najbitnije scene, tako da odgovorno stojim iza svake reči koju ti pišem. Legla sam na krevetac, opustila se i po tvom savetu, opušteno krenula u, ispostavilo se, divno putovanje koje mi je promenilo život. Boje, mirisi detinjstva, muzika, Njuša, preci, vanzemaljci...Sve je bilo intenzivno. Likovi su se smenjivali brzo, samo da dokučim da su tu, toplota, energija je vrcala, mirisala kafa... Njuša, kao na filmu, trči ka meni, smeje se, vatromet boja... Sve, sve, ali Tesla! Njegov lik je najupečatljiviji. Godi i zbunjuje me. Znam da mi nešto poručuje, ali ne znam da protumačim. Otkud baš meni? Matematika mi nije jača strana. Operisana sam od elektrotehnike... Nisam razumela zašto baš ja. Ipak, jedva sam čekala novi termin za predstavu u nebeskom bioskopu. Tako sam to doživela. Lep film. Očekivala sam konkretniju radnju u filmu, ali drugi dan sve je bilo smirenije. Muzika, boje, kosmosa, simboli kao u Matriksu. Mada bez Nea, ali divno. Zapravo sam bila zahvalna reditelju što je prilagodio ritam mojim potrebama. Kao da kaže: uspori Tanja, razmisli, dokuči sama. Iznenađenje. Znala sam da znam. Nisam znala šta, ali sam znala da znam. Ja JESAM. Trećeg dana nije bilo spektakla. Samo smirenje. To je to: gledam, a oči zatvorene, čujem zvuke... Proveravam da li sam šizofrena... Tu sam, sve znam, upravljam mislima... Aha! To je iznutra. Sve je u meni. Ceo kosmos. Ja sam u kosmosu. Moje fizičko telo je tu, ali ja sam tamo. Lepo mi je , opuštajuće... Snimila si neposredne utiske. Volela bih da ih preslušam, jednom. Možda... Promene, koje pominjem na početku su korenite, ali su nastupile vrlo postepeno. Srećom. Iskustvo je vrlo prijatno, ali intenzivno i potrebno je vreme da se informacije upakuju. Nisam ništa silovala, samo se nameštalo. Uz Tvoju podršku, shvatila sam, uverila sam se, da više nemam strah. Baš kao što si rekla. Nisam se više plašila, samo to još nisam znala. Stare šeme, u mom slučaju, sporije su se iskorenjivale. Ali divno je bilo kada sam ih postala svesna. Imam novi osmeh, moja zubarka je sada Vila Zubić, moj prijatelj. Zamisli, neko od koga sam toliko bežala.... Smirenija sam. Odlučnija. U međuvremenu, okolnisti su zahtevale da sve te moje novootkrivene osobine za mene, zaista dođu do izražaja. I potvrdile mi da ništa nije slučajno, da se sve dešava sa razlogom i baš u pravo vreme. Ja znam da je sada pravo vreme za svako iskustvo kroz koje prolazim, da mi baš ta lekcija treba i ne bežim sa časa... Ipak, ljudi smo, od krvi i mesa na ovm trećem kamičku od Sunca i ponekad malko posustanemo. Steški nam se. Tako je i meni juče bio jedan jako emotivan dan, pun uspomena i pomalo njanjav... Plakala sam. Ali suze su ok. Pročišćavaju. Legla sam malo, da se osamim i smirim i poželela sam malo pomoći "odzgo", malo snage da istrajem. I pomoć je stigla. Ponovo sam imala osećaj kao na hilingu. Nekako sam sama otvorila kanal i nakačila se na kosmički net. I pomoć je stigla. Boje koje smiruju, likovi svetaca, Ti I Tesla. Opet neka poruka. Svetlost, kao daleka zvezda, pa potom i druga. Onda promena ugla gledanja i poklapanje dve zvezde. Opet Tesla i odnekud list papira. List primam i presavijam i znam da je rešenje tu, ali i zadatak za mene. Pitam, ko teba kome da prenese poruku i shvatam da je razmena podataka dvosmerna, kao Teslina struja... Javljam ti zato sve ovo, podsetio me na nezavršenu priču o mom hilingu, a ja sam uverena da će sve biti ok. Jer sve, zaista, jeste ok. Samo sam dozvolila da to na momenat zaboravim... I šta još da Ti kažem. Putujem, presrećna, što mogu u nebeski bioskop, kada god poželim... Sada to znam. Promene su stalne i to je jedina konstanta. I divne su. Sve je divno, ako tako želiš i ako to znaš. Postaješ svestan lepote univerzuma, iskustava koje proživljavaš, iako nisu baš uvek takva na prvu loptu... Ma čudesima, lepoti i ljubavi na ovom putovanju, nikad kraja... I to je ono najlepše. Hvala na pomoći za početak putovanja... Hvala što si divna.... Što znam da je sve ljubav, a ti ona najlepše boje.... Hvala što si moj vodič koji me najnežnije doveo do kapije i omogućio mi da putujem, učim i da se sećam onog što oduvek znam. Ljubim Te.
Poslato: 03. nov. 2014.