Rekonekcija
Moj put u Rekonekciju by Sandra Pocić
Firma čiji sam vlasnik se bavi komercijalnim programom ishrane koji je u jednom trenutku doživeo svoj organizacioni maksimum i nije više tražio moje veliko angažovanje, tako da sam se posvetila potrazi za nečim korisnim, a kompatibilnim sa onime čime sam se već bavila u proteklih dvadesetak godina. Nije mi motiv bila zarada, nego želja da se i dalje razvijam kao ličnost, učim i pomažem drugima. U roku od nedelju dana kada se misao o potrazi javila, „slučajno“ jedne večeri naiđem na knjigu Dr.Erika Perla u elektronskom obliku, knjigu o Rekonekciji, terminu za koji sam tada prvi put čula; red po red sa monitora kompjutera...
Sledeće jutro, na uobičajenoj gradskoj kafici, u neobaveznoj priči sa prijateljima, pomenem kako se čudim da nisam umorna, jer sam prestravljena pogledom u ogledalo, zelena u licu, crvenih očiju otišla pred jutro u krevet nakon pročitane, skoro do pola knjige o Rekonekciji. Jedan od prijatelja, učesnika razgovora se nasmejao i pitao me da li želim ostatak knjige pročitati u štampanom izdanju, što sam naravno sa nevericom prihvatila... i dan danas se ne zna zašto je i kako je došao do primerka te knjige koja je posle mesecima ostala kod mene.
Šest meseci kasnije zove me telefonom prijatelj S., tadašnji direktor bolnice i pita me da li bi prisustvovala predavanju nekog doktora koje se održava u gradskom Centru za kulturu.
- „Ako misliš da bi me to zanimalo, naravno, biću prisutna na predavanju. A ko je taj doktor, o čemu je predavanje, kako se zove...?“, pitala sam.
- „Čekaj da pročitam... neki doktor Amerikanac, aha, doktor Erik Perl.“
Uh, par sekundi potpunog muka...
- „Tu si Sandra?“
- „Aha, tu sam. Zezaš me?“, pitala sam sa nevericom.
- „Ne, ozbiljan sam. Doktorica D., koja te poznaje, ona me i podsetila da te pozovem, je u organizaciji Perlovog dolaska u Požarevac... znam da tebe zanimaju takve teme... znaš li nešto o tome?“, pitao me.
- „Ooo Bože, da li znam? Da ti uključim kameru da vidiš koja mi knjiga stoji na uzglavlju? U Americi ti je Oprah, pa Eric Perl“, smejala sam se razdragano, brbljajući mu nepovezano sve što sam u međuvremenu saznala preko interneta o nestvarnom doktoru Perlu.
Nakon tog razgovora odlazim kao i svake godine na Uskršnje praznike u rodni grad Zagreb kod roditelja, a prijateljica, doktorica D. me obaveštava telefonom da će Erik biti gost u mojoj kući pre predavanja u Požarevcu! Užurbano se vraćam sa roditeljima u Požarevac gde ugošćavam dan kasnije Erika u pratnji njegovih saradnika. Proveli smo nezaboravan dan, okruženi divnim energijama, izmenjujući iskustva, u neobaveznom druženju.
Nakon obavljene lične rekonekcije, nekoliko dana kasnije otišla sam ponovno u Zagreb, ali ovoga puta na kompletan seminar Rekonekcije, pohađajući sva tri nivoa učenja. Energije koje sam osetila na samom seminaru su neopisive, a samo iskustvo fascinantno i neuporedivo, neobjašnjivo. U početku, kao ni mnogi oko mene, nisam ni znala šta radim... pogled mi je bio ka bini, ka Eriku, sledila sam njegova uputstva, dok je kolega Nemac ležao na stolu,... moj mentor mi je prišao tražeći da obratim pažnju na kolegin stomak na kojem su njegove odložene naočale igrale i pretile da će pasti na pod od poskakivanja... moje ruke su bile iznad stomaka. Vidljive senzacije su se ponavljale kako bi pomicala ruke iznad poluusnulog kolege koji me, oduševljen rekonektivnom energijom koju je osetio u radu sa mnom, naklonom pozdravljao pri svakom narednom susretu tokom seminara.
Drugog dana seminara Erik mi je prišao i zajedno smo radili sa momcima koji su bili na centralnoj bini, a na bilbordu koji je zumirao njihove glave bila su jako vidljiva pomeranja očnih jabučica, uobičajenih senzacija prilikom rekonektivnog tretmana... radili smo ih na daljinu: „Leči druge, leči sebe“!
Od toga trena sve je postalo drugačije.
Moj dvadesetdvogodišnji brak koji je došao do kraja, posao koji sam otaljavala sa malo truda, luksuzna kuća koja me zamarala, odnosi koji su me nervirali, nametnute životne vrednosti koje su me iscrpljivale... sve sam nekako kristalno jasno odjednom videla, kao da mi je neka koprena skinuta sa očiju. A stvari su se počele nezaustavljivo dešavati.
Iz svima neobjašnjivih razloga napustila sam tadašnjeg supruga i nakon sporazumnog razvoda preselila na imanje u idilično banatsko selo kraj Dunava. Nastavila sam sa novim žarom raditi posao koji volim, proširila delatnosti, stekla zvanje nutricioniste, posvetila se u potpunosti zdravijem stilu života uključujući individualne škole kuvanja, predavanja i razvoj vrlo posećenog internet bloga zdrave ishrane, praktikovanju yoge, uzgoju organske bašte, rekonekciji... ispreplićući posao sa stilom života u kojem u potupnosti uživam... a prijetelj sa početka priče, onaj što mi je dao knjigu na čitanje je moj pratilac u avanturi, sadašnji partner , čovek koji veruje u mene, moja ljubav.
I tako, pridružila sam se mnogima koji tvrde da i sama knjiga poseduje neverovatnu snagu i energiju... kome je „dato“, naravno! Jer, Erikove su reči: "Ako imate sreće, vaše iscjeljenje će doći u obliku u kojem ste ga očekivali; ako doista imate sreće, vaše iscjeljenje će doći u obliku o kojem niste niti razmišljali, u obliku koji je svemir osmislio posebno za vas."
Sandra F. Mill
 |
 |
|
